Монографија “Минералне сировине Републике Српске“ представља синтезу обимне  документације о геолошким истраживањима на простору РС, првенствено из фонда стручне документације Републичког завода за геолошка истраживања из Зворника, као и публикованих материјала. Детаљно су обрађене све минералне сировине које су пронађене на простору Републике Српске, током различитих геолошких истраживања у дугом временском периоду.

Највећи број лежишта и појава минералних сировина откривен је или утврђен при изради Основне геолошке карте (од 1958. до 1980. године), када су  проширена и допуњена сазнања и о сировинској бази Републике Српске. 

Детаљним геолошким истраживањима откривено је, и у Монографији презентовано, око 60 различитих минералнох ресурса. Неки од њих су детаљно истражени и увелико се врши експлоатација (угаљ, жељезо, олово, цинк, боксит, термалне и минералне воде, глине, стијене које се користе као технички грађевински камен, ...) а неки су утврђени као појаве за које су потребна даља геолошка истраживања ради повећања степена истражености односно  проширења минерално сировинске базе Републике Српскe. 

Израда Монографије трајала је неколико година и она садржи: 473 странице текста са 96 слика и 444 табеле, табеларни преглед лежишта минералних сировина за која су уступљене концесије за експлотацију (до22.12.2010.г.) и 78 страница са скраћеним текстом преведеним на енглески језик. На крају су рецензије еминентних стручњака из области геолошке струке.

Текст Монографије је подијељен на седам поглавља.  

 -  У првом поглављу Монографије представљене су тектонске и генетске карактеристике подручја Републике Српске јер је највећи дио минералних сировина генетски везан директно или индиректно за глобална тектонска збивања и магматску активност током еволуције Земљине коре.

-  Металогенетске и минерагенетске јединице Републике Српске приказане су у другом поглављу Монографије. За сваку од њих дат је укратко преглед распрострањења, литостратиграфске карактеристике, издојене мање јединице  и дат преглед миннералних сировина које су заступљене у њима.

-  Треће и четврто поглавље обрађују црне и обојене метале, а то су лежишта или појаве: гвожђа, мангана, олова, цинка, боксита, бакра, живе, злата, антимона, арсена, никла, кобалта, урана, калаја, волфрама, молибдена, бизмута и кадмијума.

-  У петом поглављу приказане су енергетске минералне сировине. Детаљно су приказана сва лежишта угља и резултати досадашњих нафногеолошких истраживања, приједлози даљих истраживања као и геотермални потенцијал Републике Ссрпске.

-  Шесто поглавље садржи податке о лежиштима и појавама неметаличних минералних сировина на простору РС: кровни и графитични шкриљци, берил, фелдспати, флуорит, лискуни, жични и кристални кварц, азбест, магнезит, талк, оливин, сепиолит, гипс, силицијске стијене, бијели боксит, барит, туф, зеолит, кварцни пијесак, бентонит, глине, каолин минерални пигменти, стијене које се користе као технички грађевински материјал.   

-  У седмом поглављу говори се о подземним водама (питким, термалним, минералним и термоминералним).

За сваку минералну сировину дати су: генеза, историјат истраживања, степен истражености, утврђене резерве за детаљно истражена лежишта и примјена.

Министраство индустрије, енергетике и рударства и Републички завод за геолошка истраживања Републике Српске могу рећи да је монографија “Минералне сировине Републике Српске“ књига од изузетне важности, која на транспарентан начин и на веома високом стручном нивоу представља минералне ресурсе Републике Српске. 

План је да се на основу минерално сировинске основе коју представља Монографија планира управљање природним ресурсима и одрживо кориштење ових сировина за будуће генерације, уз наставак организованог истраживања.

 

МЕТАЛИЧНЕ МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ

Као појаве или лежишта, на простору Републике Српске, утврђено је 19 врста металичних минералних сировина. Олово, сребро и гвожђе експлоатишу се вијековима, а сада су активни рудници гвожђа, олова и цинка (уз њих се експлоатишу сребро и кадмијум) и боксита (за добијање алуминијума). Поред утврђених појава неких метала, за истраживање су интересантна и јаловишта рудника гвожђа и олова и цинка. У овим рудницима су се раније при експлоатацији неки метали (због мале концентрације или због технолошке немогућности) одстрањивали са јаловином.

 Лежишта и појаве металичних минералних сировина на простору Републике Српске

ЕНЕРГЕТСКЕ МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ (угаљ и нафта)

Лежишта угља заступљена су у свим геотектоским јединицама Динарида, значи распрострањени су на цијелој територији Републике Српске. Постоји више угљоносних басена, чија лежишта и експлоатација представљају најважнију енергетску сировину у Републици Српској.

Нафтно-геолошка истраживања територије Босне и Херцеговине почела су 1889. године на теренима Мајевице. Најзначајнији период регионалних и детаљних нафтно-геолошких истраживања био је од 1973. до 1992. године када су утврђена перспективна подручја па су на основу тога 2011. године настављена детаљна геолошка истраживања нафте на простору Републике Српске.

Лежишта и појаве енергетских минералних сировина (угаљ, нафта) на простору Републике Српске

НЕМЕТАЛИЧНЕ МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ 

На простору Републике Српске откривена су лежишта или појаве 37 врста неметаличних сировина. Важна карактеристика неметаличних минералних ресурса су мале специфичне инвестиције и мали ризик улагања у рударску производњу, кратак рок истраживања и покретања експлоатације лежишта и претварања минералног ресрса у комерцијални производ.

Најраширеније кориштење нематала код нас је као технички грађевински камен, а у ту сврху користе се: кречњак, доломит, бигар и бигарски пијесак, мермер, дијабаз и метадијабаз, габро, серпентенити и серпентинисани перидотити. Значајна је експлоатација глина, гипса,  бентонита, а експлоатишу се и минерални пигменти и зеолитисани туф. Постаје реалне основе за истраживање и осталих неметала чије су појаве утврђене на простору Републике Српске.

  

Лежишта и појаве неметаличних минералних сировина на простору Републике Српске

РЕСУРСИ ПИТКИХ, ТЕРМАЛНИХ, МИНЕРАЛНИХ И ТЕРМОМИНЕРАЛНИХ ВОДА 

Лежишта питких вода у подземљу, заступљена су у свим јединицама Динарида Површинске и подземне воде на територији Републике Српске припадају црноморском и јадранском морском базену. На територији БиХ, односно РС издвојена су 4 основна хидрогеолошка рејона, гдје се унутар сваког могу издвојити мање или веће јединице. Најзначајније резерве подземних вода налазе се у оквиру збијених и карстно-пукотинских издани.

Значајан ресурс подземних вода представљају бројне појаве термалне, минералне и термоминералне воде.

Изворишта питке воде и појаве термалних, минералних и термоминералних вода

 

Изводи из рецензија:  

Овај рад је реализован као синтеза укупних резултата детаљних и регионалних геолошких истраживања Републике српске, првенствено као документ који садржи преглед о стању и перспективности минералних ресурса, што је основа за даља истраживања.

Познато је да се ни једна земља из реда развијених не одриче свог минерално-сировинског комплекса. Напротив, оне воде рачуна о рационалном газдовању својим минералним ресурсима како кроз повећање истражености тако и националном стратегијом њихове експлоатације.

Читајући ову Монографију, у којој је дат приказ лежишта и појава преко педесет различитих минералних ресурса на територији Републике Српске, потврђује се закључак да минерално-сировински комплекс Републике Српске представља реалан капитал. Ова чињеница намеће потребу и обавезу за већа улагања у даља геолошка истраживања.

Аутори ове Mонографије су настојали да детаљно прегледају сву постојећу, обимну документацију о вишедеценијским геолошким истраживањима на територији Републике Српске, похрањену у Фонду стручне документације Републичког завода за геолошка истраживања – Зворник, и да то на најбољи начин презентују. Заправо, жељело се, а по мом мишљењу и успјело, створити књигу са значајним апликационим вриједностима у даљим геолошким истраживањима и едукацијама.  

Монографија “Минералне сировине Републике Српске“, као синтеза свих расположивих података о укупном минерално-сировинском потенцијалу на простору Републике Српске, представља изузетно добру основу за израду Стратегије управљања, односно рационалног коришћења минералних сировина. 

 

                                                                                                                                                 Др Лазар Вујновић

 

Предметна Монографија преставља значајну и обимну  геолошку документацију  свих познатих појава и лежишта минералних сировина Републике Српске па и шире. Ова Монографија ће имати значајну и стратешку улогу у сагледавању потенционалности минералних ресурса при одлучивању будућих инвестиционих циклуса у погледу истраживања, експлоатације или давања концесија на минералне ресурсе Републике Српске.

Аутори Монографије су на један искуствен и синхронизовани начин приказали овим документом, а према степену истражености и економским приоритетима, све минералне ресурсе Републике Српске који су до сада индетификовани на њеним просторима, почев од металогенетских и минералогенетских  јединица, преко појава индетификованих минерализација, металичних и неметаличних руда, енергетских минералних сировина и подземних вода.

Потенцијалност Републике Српске,  према  обимној геолошкој грађи и резултатима  презентoвани предметном Монографијом, указују  да је Република Српска на завидном нивоу када је  реч о богаству минералних ресурса и сврстава је на рекспектабилно место  у региону.

Задовољство ми је било провести дуже време на ревидентским активностима предметне Монографије и исказујем похвале колегама на обимним и стручним активностима на једном важном стратешком документу, који ће бити основ за даље активности привредних и државних  организација, на обезбеђењу услова за проширење економске валоризације и истраживања минералних ресурса Републике Српске, као и давања концесија заинтересованим субјектима. 

Задовољство ми је било бити ревидент предметне Монографије. 

                                                                                                                                                Др Миле Бугарин

На простору Републике Српске евидентирано је, као појаве или лежишта, 63 минералне сировине (металичне, неметаличне, енергетске)  и подземне воде (питке, минералне, термалне и термоминералне).