Пројекти

Упутство за израду Основне хидрогеолошке карта Републике Српске 1:100.000

Основна хидрогеолошка карта приказује хидрогеолошка својства стјенских маса и распрострањење обичних (слатких), термалних, термоминералних и минералних подземних вода.
ОХКГ садржи приказ и распоред одређених типова водоносника и практично водонепропусних дјелова терена, хидрогеолошких појава и водних објеката,
као и квантитативних и квалитативних карактеристика подземних вода. Први корак у правцу израде ОХГК је израда Упутства. 

Уз одређене добре стране претходног Упутства (1984-88) по коме се радило у БиХ и другим чланицама СФРЈ, 
овај документ је од почетка оспораван од дијела стручне јавности као компликован за примјену, веома захтјеван у погледу времена израде, потребних финанијских средстава и људских ресурса. 

С обзиром на садашње услове у БиХ у погледу организације геолошке дјелатности, већ обављен дио теренског рада (са применом помнеутог Упутства), динамику реализације, основна полазишта неопходног новог Упутства из кога проистиче и концепт рада на ОХГК, биће садржана у сљедећем:

  • Начелни садржај и базични дио Упутства из 1984-88 се задржава, јер по својој суштини одговара захтјевима интернационалних стандарда и номенклатуре;
  • Мора се тежити рационализацији и поједностављивању приказа појединих елемента карата, што олакшава практични теренски и кабинетски рад и тиме стимулише ефикаснији завршетак свих активности на ОХКГ БиХ;
  • Стандарди, ознаке и концепција ОХКГ треба да у потпуности кореспондирају са принципима европске Оквирне директиве о водама EU WFD, како би се омогућила лакша примјена Директиве и обезбједиле претпоставке за каснији мониторинг подземних водних тјела;
  • Детаљне и специфичне особине терена се приказују само за дјелове терена за које ти подаци постоје и то на основама размјере 1:25.000 - подлоге ОХГК, док с обзиром на сам назив, намјену и потребу прегледности карте, ови подаци изостају на финалним верзијама карте 1:100.000;
  • Приказ појединих карактеристика хидрогеолошких средина треба приближити реалном обиму расположивих и података који ће се прикупити у току картирања, како би се спречиле импровизације и претпоставке у приказу особина терена, за које не постоје довољно поуздани подаци (пр. претпоставке о нивоу подземних вода у дубоким изданима);
  • Треба допустити дјелимичну слободнију интерпретацију обрађивача и аутора карте, тако да прикажу податке којима располажу за поједине дјелове терена, на начин који не мора бити стриктно прописан Правилником (с тим да се ови елементи усагласе са рецензентима и на одговарајући начин прикажу и у легендама и Тумачу);
  • Обавезујућа је геолошка основа добијена израдом истоимених листова Основне геолошке карте Југославије 1:100.000, која се може допуњавати и кориговати само у сарадњи са ауторима ове карте или специјалистима за регионалну геологију области истраживања;
  • Мора постојати обавеза синхронизације рада различитих организација или аутора код израде сусједних листова ОХГК, како би се спровела јединствена методологија истраживања, интерпретација и класификација одређених водоносних средина. Тиме би се избјегле грешке претходно израђене Основне геолошке карте и несагласности појединх листова;
  • Приказивање хидрогеолошких карактеристика на карти треба извести на начин који потенцира приказ особина главних и најзначајнијих водоносних средина, и у условима када се ове не налазе директно на површини терена (због водопривредног и практичног значаја хидрогеолошке карте).
  • У циљу рационализације планира се остваривање директне везе се водоводима, рудницима, бањама, Хидрометеоролошким заводима и др. сличним институцијама како би се обезбједио ефикаснији мониторинг подземних вода, а уједно и остварила веза са будућим корисницима резултата ОХГК;
  • Користе се искуства сусједних земаља у изради ОХГК и примјени Упутства (значајно и због потребе усаглашавања заједничких листова);
  • Израда карте остварује се програмским пакетом Arc/GIS произвођача ESRI Cal. USA. Предметно Упутство за израду Основне хидрогеолошке карте би ће те допуњено захтјевима прераде цијелог пројекта у информациони систем који садржи низ хидрогеолошких података о водним појавама и објектима, спелеолошким објектима, водоносницима, издашностима извора, нивоима подземних вода, те физичко-хемијско-бактериолошким својствима подземних вода. Сви прикупљени хидрогеолошки подаци биће уписани у информациони систем подземних вода.

Повратак на почетну страницу